О СПИСАТЕЉКИ
Љиљана Хабјановић Ђуровић у својој свакодневици негује вредности за које се залаже у књигама које пише. По својој вољи и по свом избору не учествује у метежу јавног живота. Оглашава се колико је неопходно да би представила свој књижевни рад. Не припада ниједној интересној групацији, ни књижевној, ни ванкњижевној. Своје књиге не шаље књижевним критичарима, како би писали о њима. Не конкурише за књижевне награде. Живи посвећена молитви, писању и својој породици, захвална Христу Богу, Светој Петки, Светом Василију Острошком и Пресветој Богородици.
БИОГРАФИЈА
Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. у Крушевцу. У Крушевцу је завршила осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Радила је као банкарска службеница и као комерцијалисткиња иностраног туризма, а затим као новинарка и уредница у магазину „Дуга“. Радећи као економиста и новинар написала је и објавила четири романа. Од 1996. посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија“ (сада „Глобос Александрија„), чија је главна уредница.
Ауторка је осамнаест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родсослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009), Сјај у оку звезде (2012), Наш отац (2014), Гора Преображења (2015), Онда је дошла Добра Вила (2016), Со земљи (2018), Тo је љубав, слепа сила (2020), Кћери Светог Василија (2022) и Тамо где је она – први део (2024).
Њено стваралаштво може се поделити у два циклуса: мирјанско-породични и духовни. У својим књима из духовног циклуса пише о најзначајнијим људима и догађајима из националне историје и историје хришћанства, као и о базичним догматима православне теологије.
Љиљанин духовни отац био је блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је од 2001. до 2020. године све њене књиге читао у рукопису и благословио њихово објављивање.
Од 2015. године њени романи су доступни и у форми електронске књиге.
Године 2016. поводом 20 година од објављивања књиге Женски родослов, Издавачко предузеће „Просвета“ објавило је романе из породичног циклуса (Женски Родослов, Ана Марија ме није волела и Наш отац) у својој најпрестижнијој едицији „Велики романи„.
Љиљана Хабјановић Ђуровић објавила је књигу литерарне публицистике Србија пред огледалом (1994) и књигу беседа На путу ка Гори (2019).
Написала је и дванаест књига за децу: Света Петка (2012), Ива и лутка (2017), Ива и Анђео (2017), Ива и две фигуре (2018), Срећко и Стела (2018), Ива и Мала Марија (2019), Срећко и палачинке (2020), Ива и музика (2021), Срећко и Божић (2022), Померанка Лили – Моји славни преци (2023), Ива и птице (2023) и Срећко и Верољупко (2024).
Године 2020. објавила је своју прву песничку збирку – књигу духовне поезије – Жена у Хиландару, двојезично на српском и руском.
Приредила је пет антологија духовне поезије: Чисто срце Господ жели (песме о Светој Петки, 2011), Ти си Земља обећана (песме о Пресветој Богородици, 2012), Небески човек, земаљски анђео (песме о Светом Сави, 2014), Прошетала царица Милица (песме о кнегињи Милици, 2015) и Слава му и милост (песме о Светом Василију Острошком, 2016).
Године 2008. снимњена је и објављена њена прва звучна књига – комплетан роман Петкана – који је у форми радио драме оживело 15 глумаца. Звучна књига је доступна и за бесплатно слушање на YouTube каналу Глобос Александрија.
Била је продуцент, сценариста и наратор у два документарно-играна тв филма (Гора Преображења – Прича о Светом Сави, 2016 и Само нас љубав може спасити, 2017) које је по мотивима њених романа (Гора Преображења и Онда је дошла Добра Вила) режирао Хаџи-Александар Ђуровић. Филмове је дала бесплатно на неограничен број емитовања свим телевизијама у Србији, Црној Гори и Републици Српској као и на бесплатно гледање на YouTube каналу Александрија Филм.
По роману Петкана снимљен је дугометражни играни филм Света Петка – крст у пустињи (2022), у режији ХаџиАлександра Ђуровића, са којим је, као ко-сценариста, поделила 3. награду за најбољи сценарио на 47. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2023 и награду за најбољи сценарио на Забајкалском међународном филмском фестивалу (Русија) 2023.
Од 1996. године, када је објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику.
Њени романи продају се и у неким црквама, манастирима и књижарама Српске Православне Цркве, али и Руске, Грчке и Румунске Православне Цркве.
Своје романе продала је у тиражу од преко 1.500.000 (милион и пет стотина хиљада) примерака.
Такође, она је један од троје најпревођенијих савремених српских писаца. До сада (децембар 2024) објављена су 52 њена наслова у преводу на 18 језика (чешки, македонски, грчки, бугарски, румунски, хрватски, мађарски, немачки, француски, белоруски, руски, украјински, грузијски, енглески, албански, италијански, арапски, холандски). Неки од превода штампани су у више издања.
У неким православним гимназијама у Русији романи Игра анђела и Запис душе уврштени су у лектиру. На часовима веронауке у Брушу (Белгија) за ученике православне вероисповести различитих народа користе се књиге за децу Љиљане Хабјановић Ђуровић преведене на холаднски.
Добитница је два највиша одликовања Српске православне цркве – на предлог блаженопочившег Патријарха Павла одликована је Орденом Светог Саве, а на предлог блаженопочившег Негове Светости Патријарха Иринеја Орденом Светог Деспота Стефана.
Добитница је Вукове награде, награде Симо Матавуљ Удружења књижевника Србије, награда: Златни беочуг, Грачаничка повеља, Беловодска розета, Кочићева књига, Гран при Фестивала Про поет и још двадесет две књижевне награде и признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.
О Видовдану 2016. уручена јој је Видовданска награда – највише признање града Крушевца. Љиљана Хабјановић Ђуровић је прва жена која је добила ово признање.
О Малој Госпојини 2024. добила је Награду „Браћа Карић” за изузетна достигнућа у књижевној области.
У иностранству, добитница је високог признања Руске Православне Цркве и форума „Православна Русија” за роман Игра анђела као најбољи страни роман објављен у Русији 2010. године.
Године 2011. добила је у Русији награду „Златни витез“ на Другом литерарном форуму писаца словенских земаља.
Године 2012. уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Santa Croce) у Фиренци, Италији која се додељује истакнутим уметницима из целог света.
Године 2020. у Мосвки додељена јој је Златна медаља А. С. Пушкина, највише признање Међународног фестивала стваралаца словенских земаља „Златни витез” за „изузетан допринос књижевности”, односно за животно дело.
Године 2022. на конкурсу „Просвећивање кроз књигу“ добила је признање Издавачког савета Руске правславне цркве за роман Гора Преображења (објављен на руском у издању Сретењског манастира из Москве).
Године 2024. у Храму Христа Спаситеља у Москви, уручен јој је „Орден Свете Равноапостолне Кнегиње Олге“, којим је одликовао Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил.
Једини је књижевник (од 1973. године, од када се праве листе читаности) чије су књиге биле пет пута најчитаније у библиотекама Србије. Четири Награде за најчитанију књигу су јој уручене, а пета није. Политичком вољом, уместо најчитаније књиге у 2005. години, романа Свих жалосних радост (прича о земаљском животу Пресвете Богородице) награђена је књига која се нашла на петом месту листе читаности. Најзад је, после низа манипулација и скандала, ова некада веома значајна и угледна књижевна награда укинута.
Године 2001. објављено је посебно издање Шест прича за шест ноћи из романа Пауново перо, које је са 14 слика илустровала Оља Ивањицки.
О раду Љиљане Хабјановић Ђуровић објављено је неколико књига: Територија читања (разговори Милоша Јевтића са Љ.Х.Ђ. у колекцији „Одговори“, 2005), Само нас љубав може спасити (поводом доделе Ордена Светог Саве, приредила Катарина Брајовић, 2007), Глас народа – глас Бога (поводом 20 година књижевног рада, приредила Мила Милосављевић, 2008), Моји читаоци су одлучили (поводом 25 година књижевном рада, приредила Олга Красић Марјановић, 2013) и Љиљана пред лицем Мајке Божје (научни рад др. Мирјане Бојанић Ћирковић о лику Богородице у делу Љ.Х.Ђ, који је одлуком Научно-наставног већа Филозофског факултета у Нишу уврштен у обавезну литературу за студенте; 2019).
Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић још 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету“, а од 2005. године неколико пута је проглашавана за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.
Супруга је Милована Ђуровића и мајка Хаџи-Александра Ђуровића.
Увек истиче да је за све захвална Богу и Пресветој Богородици и не заборавља да је све што има добила због њихове милости, а не по својој заслузи.